Даља сарадња условила је нови сусрет у нашој школи 19. октобра 2012. године. Дошло је троје колега и дванаест ученика. Четвородневно дружење је пружило обострано задовољство и створило сигуран темељ даљој сарадњи. Следеће године наша делегација је посетила њихову школу.
УТИСЦИ УЧЕНИКА
Породица моје другарице Лизе је пријатна и гостопримљива. У њиховој породици боравила сам четири дана и било ми је феноменално. Пробала сам њихову традиционалну храну, обилазили смо Трст, посетили дворац Мирамаре, Приморски дневник, велики тржни центар и њихову главну катедралу. Добила сам доста поклона за себе и за своју породицу. Обишла сам и Лизину школу, забављали смо се, зближили и учврстили наше пријатељство. Мислим да сам стекла пријатеље за цео живот. (Марија Живковић, 7/1)
У Италији нам је било прелепо. Мој друг Немања Стефановић и ја били смо смештени заједно код друга Матије који нас је заједно угостио. Породица је слична мојој, веома су гостопримљиви и добри, храна и смештај су одлични. Матија има веома занимљивог брата Ивана који добро игра фудбал. Дани су нам протекли узбудљиво и интересантно, али нам се највише свидела јама која има око хиљаду степеника. Ишли смо у организоване обиласке града, видели знаменитости, а између осталог, ишли смо и на вечеру код друга Мартина. Добили смо пуно поклона за успомену и од Мартина и од Мануела. На дан поласка добили смо пуно слаткиша, воћа и хране, а власник једне продавнице частио нас је бомбонама. Сви су били врло љубазни и отвореног срца. Веома нам је драго што смо посетили овако леп град и што смо упознали овако дивне пријатеље. Надамо се да ће нам пријатељство бити чврсто и трајно. (Владимир Конатар и Немања Стефановић, 7/1)
Време које сам провела са пријатељима у Италији остаће ми заувек у сећању. Стекла сам дивне пријатеље, упознала њихову културу, пробала њихове специјалитете. Породица код које сам боравила веома ме је лепо дочекала и угостила. Осећала сам се као код своје куће. Присуствовали смо њиховом часу Италијанског језика у школи и упознали њихове наставнике који су били јако љубазни. Највише ми се свидео центар града и дворац Мирамаре. Надам се да ћемо се видети опет и да ће се наше пријатељство наставити. (Софија Мојсиловић 8/3)
Боравак у Трсту био је незабораван. Посетили смо дворац Мирамаре, катедралу, православну цркву, Приморски дневник и још пуно веома лепих места. Наши домаћини били су дивни. Трудили су се да нас боравак буде што лепши и занимљивији. Желели су да се осећамо као код своје куће. Од хране су нам нудили познате италијанске специјалитете који су, као што сам и мислила, веома укусни. Што се тиче забаве, уопште нам није било досадно, јер смо се увек шалили и причали. У Италији смо се дивно провели, а то показују и сузе које смо исплакали на дан нашег поласка. Заувек ћемо памтити Трст по лепом и у њему ћемо увек имати пријатеље.
За време боравка у Трсту са својим друговима и наставницима, провела сам се јако лепо. Угостила ме је Лоренца Јеж заједно са својом породицом. Пробала сам њихове специјалитете, а највише ми се допадају пица и сладолед. Посетили смо много лепих места, између осталог и Приморски дневник где су нас веома лепо дочекали и угостили. То је дневни лист на словеначком језику и редакција им је веома лепа. Сликали смо се са нашим пријатељима и фотографија нам је изашла у новинама. Доста смо се шалили, играли друштвене игре, шетали… Лоренцини родитељи слабо говоре српски језик, па смо се споразумевали на италијанском и енглеском језику. Тужна сам што сам се растала са њима, али се надам да ћемо се ускоро поново срести и да ћемо се и даље дружити и остати у контакту. (Кристина Маркоић 8/3)
У Италији сам се провела јако лепо и стекла сам једно занимљиво и незаборавно искуство. Веома ми је драго што сам упознала нове пријатеље и што сам упознала нихову културу и начин живота. Обишли смо најзначајније знаменитости Трста и по цео дан смо се смејали и дружили. Све у свему, на папир не могу стати сви моји лепи утисци, овај провод мора да се доживи. Волела бих да останем у контакту са пријатељима из Италије и да се наше другарство никад не угаси. (Вероника Христара, 8-3)
У септембру 2012. долазили су нам другови из Италије, а ове године, ми смо узвратили посету. Девојчица код које сам одсела зове се Маја. Она и њени родитељи заиста су ме лепо угостили. Чинили су све да ми буде јако лепо и пријатно. Поред обиласка знаменитости Трста, упознали смо још много другова и другарица. Време проведено са њима било је јако забавно. Након вечере, време смо проводили заједно и често се смејали до суза. Када је дошао дан растанка и повратка у Србију, сви смо били веома тужни и то је био један од најгорих осећаја. Сви смо плакали, али сада од туге. Надам се да ћемо се поново срести и да ће се ово наше пријатељство наставити. (Петра Радовановић, 8-3)